Srpski
Pregovarački postupak kao pokazatelj transparentnosti javnih nabavki
Kao vrsta postupka pregovarački postupak bez objavljivanja poziva se shodno zakonu objavljuje retko, i to onda kada su ispunjeni posebni uslovi. Kako sam zakon definiše, kao pravilo sprovodi se otvoreni, odnosno restriktivni postupak, dok se sve ostale vrste postupaka koriste izuzetno, kada se za njih steknu uslovi.
Osim ograničene konkurencije, pregovarački postupak karakteriše i povećan rizik od dogovaranja kako između naručioca i ponuđača, tako i među samim ponuđačima. Zbog toga je pregovarački postupak predviđen samo za izuzetne slučajeve, a njegovo učešće u zemljama EU kreće se oko 5% ukupne vrednosti javnih nabavki.
UJN u svom izveštaju navodi da je prekretnica u suzbijanju učešća pregovaračkog postupka nastala u 2013. godini kada je Uprava počela da daje mišljenja o opravdanosti primene ovog postupka. Prvi efekti su registrovani iste godine tako da je učešće ovog postupka smanjeno sa 28% u 2012. godini na 17% u 2013. Još značajnije smanjenje registrovano je u narednoj godini kada je došlo do pada učešća sa 17% na 5% u 2014. godini da bi se, u naredne tri godine, smanjivanje učešća nastavilo do sadašnjeg nivoa. Nakon ovih statističkih podataka autor ovog teksta daje malu digresiju i napominje da prema novom ZJN čiji je početak primene planiran od 01.07.2020. godine ne predviđa ovu saglasnost.
Prema izveštaju, u 2019. godini, Uprava je dala 1.948 pozitivnih i 69 negativnih mišljenja za pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Podatak da negativna mišljenja čine svega 3,4% ukupno datih mišljenja, u kombinaciji sa niskim učešćem pregovaračkih postupaka u ukupnoj vrednosti javnih nabavki ukazuje da naručioci znaju kada imaju osnova za primenu ovog postupka.
Uporedo sa smanjivanjem učešća nekonkurentnog postupka, povećala se zastupljenost otvorenog postupka. Učešće otvorenog postupka dostiglo je nivo od 93% u 2019. godini, što predstavlja značajan napredak u odnosu na 2013. godinu kada je iznosio 66%. Najveće učešće u ukupnoj vrednosti pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda imala su državna javna preduzeća. Kod državnih javnih preduzeća došlo je i do najvećeg rasta učešća, sa 46% u 2018. godini na 55% u 2019. godini. Istovremeno, zdravstvo je smanjilo učešće u vrednosnoj strukturi ovog postupka sa 15% na 8%, dok je učešće organa državne uprave ostalo na približno istom nivou. To znači da su pomenute tri kategorije naručilaca realizovale više od 4/5 ukupne vrednosti pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.
Uprava navodi još da je u 2019. godini najzastupljeniji bio pregovarački postupak sa tačno određenim ponuđačem, usled tehničkih ili umetničkih razloga, sa ukupnom vrednošću od 9,7 milijardi dinara, dok je na drugom mestu po zastupljenosti bio pregovarački postupak po osnovu vanrednih i nepredviđenih okolnosti (tzv. „hitnost“) sa 2,6 milijarde dinara, a na trećem mestu postupak po osnovu „dodatnih radova i usluga“ sa 778,2 hiljada dinara. Na na četvrtom mestu postupak po osnovu „neuspelog otvorenog odnosno restriktivnog postupka“ sa 502,1 hiljada dinara.
Najznačajnije povećanje vrednosti pregovaračkog postupka u 2019. u odnosu na 2018. godinu, ostvareno je kod ugovora koji su zaključeni sa tačno određenim ponuđačem, usled tehničkih ili umetničkih razloga i to sa 6,2 na 9,7 milijardi dinara. Imajući u vidu da, kod pregovaračkog postupka sa tačno određenim ponuđačem postoji samo jedan ponuđač čime je konkurencija onemogućena, važno je sagledati koji su predmeti nabavki imali dominantno učešće u nabavkama po ovom osnovu, a to su bili građevinski radovi, usluge informacione tehnologije i usluge održavanja i popravki.