Srpski
Svaki četvrti ponuđač nema poverenje da su postupci javnih nabavki pošteni, a skoro polovina ne ispunjava uslove.
Zbog toga ne čudi da većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine, a kao ključne razloge za to navode da ne ispunjavaju uslove za učešće, ali i da ne veruju da će postupak biti fer i transparentan, rezultat je istraživanja koje je sproveo NALED.
Sa druge strane, naručioci kažu da kriterijum kvaliteta ne koriste češće jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku, smatrajući da su takve nabavke rizične.
U istraživanju koje je za NALED sproveo IPSOS u junu ove godine učestvovalo je 250 kompanija-ponuđača kao i 155 predstavnika naručilaca u postupcima javnih nabavki.
Istraživanje je pokazalo da gotovo polovina ponuđača nije upisana u registar ponuđača, ali i da najveći broj tih kompanija, kao i naručilaca, ne znaju da navedu najveće nedostatke novog sistema, rekao je koordinator za regultarnu reformu u NALED Nikola Komšić.
Oni među ponuđačima koji su dali odgovor na to pitanje, na prvo mesto stavljaju ocenu da sistem nije transparentan, a potom i da su procedure previše komplikovane.
Predsednica udruženja "Ponuđači Srbije" Jasmina Marković smatra da razlog za takav stav leži u činjenici da se promenio način podnošenja ponuda, koji je postao potpuno elektronski, a da ni ponuđači ni naručioci nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za primenu novog Zakona o javnim nabavkama i Portala javnih nabavki.
"Zbog toga je došlo i do pada broja učesnika na javnim nabavkama, iako se očekivalo da njihov broj poraste", ocenila je Marković. Kako je navela, u prvih šest meseci primene novog zakona 70 odsto tendera je obustavljeno jer nije bilo ponuda.
Ukazala je i na to da se, primenom novog Zakona, promenio i način dokazivanja kvalifikacije ponuđača za učešče na raspisanoj nabavci, koji je takođe sa "papirnog" i fizičkog prikupljanja dokumentacije postao elektronski, te se danas ispunjava takozvana e-Izjava.
"Problem koji nastaje u praksi je da se javlja sumnja da neki ponuđači daju neistinite izjave o svojim kapacitetima, a sa druge strane kao da niko nije nadležan da reši takvu situaciju, jer naručioci ne žele da pokreću krivične postupke a savesni ponuđači onda odustaju jer ne žele da učestvuju u unapred izgubljenim postupcima", rekla je Marković i ocenila da taj aspekt treba bolje urediti.
Nedavna analiza Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pokazala je da na svaki ugovor koji država zaključi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama dolazi 46 poslova dogovorenih bez sprovedenog postupka javne nabavke.
"Od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama broj postupaka javnih nabavki je drastično opao, a poslovi sa državnim institucijama sve češće se sklapaju mimo tog zakona", navode u Topličkom centru.