Srpski
Ukupna vrednost izrečenih mera za tri kompanije umešane u tajne dogovore iznosila je više od 100 miliona dinara
Propisi u Srbiji daju mogućnost da se javne nabavke sprovode pošteno, ali ne u potpunosti, jer se veliki broj njih realizuje na osnovu posebnih postupaka, „tako što su čitave grane javnih radova u infrastrukturi isključene iz primene tih propisa”.
Ovo je deo Izveštaja o proceni uslova za poslovanje s integritetom u Srbiji, što je podrazumevalo analizu javnog, privatnog i civilnog sektora da bi se utvrdilo koje su reforme potrebne da bi se smanjila korupcija koja utiče na privredni život.
Istraživanjem koje je prvi put kod nas uradila Transparentnost Srbija obuhvaćeni su: podmićivanje u javnom i privatnom sektoru, pranje novca, restriktivni sporazumi, zaštita uzbunjivača, računovodstvo i revizija, sukob interesa, lobiranje i finansiranje partija, javne nabavke.
Tako je, na primer, u delu izveštaja koji se bavi zabranom tajnih dogovaranja navedeno da je Komisija za zaštitu konkurencije u 2018. postupala po službenoj dužnosti u 27 slučajeva i donela devet odluka, od kojih je u tri utvrdila povredu konkurencije. Komisija je utvrdila povredu konkurencije kompanija koje su se nadmetale na tenderu Ministarstva odbrane za potrošni materijal za održavanje higijene i ugovaranje cena prodavaca automobila.
Takođe se bavila mogućim „restriktivnim sporazumima” duvanskih kompanija (ugovaranje cena), 170 kompanija uključenih u uvoz i prodaju opreme za bebe (ugovaranje cena), dogovorom dve kompanije za prodaju mleka i mlečnih proizvoda u javnim nabavkama, dogovorom direktnih konkurenata (uvoznici mašina za elektroprivredu), kompanijama koje su dogovarale ponude za nabavku lekova za hemofiliju, kompanijama koje su uključene u tajne dogovore o prodaji kancelarijske opreme i kompanijama koje učestvuju na tržištu platnih kartica. U 2018. i 2019. je u tri slučaja kaznila kompanije umešane u tajne dogovore. Ukupna vrednost izrečenih mera iznosila je više od 100 miliona dinara (približno 850.000 evra). Tajni dogovori u tim slučajevima uglavnom su bili tokom 2015, 2016. i 2017. godine, a postupci pred Komisijom obično su trajali više od godinu dana. Iako je potrebno određeno vreme da se utvrde kršenja pravila konkurencije, do pravde se ovde stiže mnogo brže nego u tipičnim krivičnim postupcima. Istraživači su zaključili da komisija rešava svoje prilično složene slučajeve efikasnije od drugih administrativnih tela, kada sprovodi vansudske „istrage”.
Sa druge strane, prema navodima iz izveštaja, zaključenje restriktivnog poslovnog dogovora prijavljeno je kao krivično delo samo dva puta u 2019. Prema dostupnim statistikama za prošlu godinu, izrečena je jedna zatvorska i jedna uslovna kazna. Istovremeno, jednom je prijavljena zloupotreba monopolskog položaja. Zloupotreba u javnim nabavkama prijavljena je u 12 slučajeva tokom cele 2019. Prema strukturi osuđujućih presuda, bilo je tri uslovne kazne, jedna zatvorska i jedna kućnog pritvora.
Zaključak istraživanja je da u Srbiji, uprkos kvalitetu propisa, još ne postoje u potpunosti uslovi za poslovanje s integritetom, a razlog je to što je ispitan i kažnjen mali broj slučajeva potencijalnog kršenja zakona.
– Ukupna prosečna ocena kvaliteta propisa u Srbiji je 85 od maksimalnih 100 poena, ali je ocena njihove primene kreće oko 47 poena – istakao je Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija na onlajn konferenciji na kojoj je predstavljeno istraživanje. Kao jedan od primera, naveo je rezultate istraživanja koje se bavilo podmićivanjem javnih službenika.
– Srbija ima propisana krivična dela i za davaoce i za primaoce mita i ocena kvaliteta tih propisa u istraživanju jeste maksimalnih stotinu poena, ali mali broj otkrivenih i kažnjenih slučajeva dovodi do toga da je ocena stanja polovična – rekao je Nenadić.
Prema njegovim rečima, slična situacija je i kada je u pitanju sprečavanje pranja novca. Pošto se Srbija nalazila na „sivoj listi” FATF-a, došlo je do unapređenja, promenjen je zakon, ali se i dalje čini da primena propisa nije dovoljna i da je relativno mali broj otkrivenih i procesuiranih slučajeva.
Istražni organi moraju da budu nezavisni
Jedna od ključnih preporuka izveštaja jeste da se poboljšaju kapacitet i nezavisnost istražnih organa, kako bi se u potpunosti obezbedilo krivično gonjenje korupcije i privrednog kriminala i sprovođenje proaktivnih istraga.Traži se i da istražni organi pokažu nezavisnost u radu, dok bi donosioci političkih odluka trebalo da se uzdrže od uticaja na njih.
Takođe se ističe da treba povećati transparentnost procesa koji prethodi zaključivanju bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama i kreditnih aranžmana, kada takvi sporazumi isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javnom partnerstvu za velike infrastrukturne projekte ili kada dovode do primene postupaka koji značajno smanjuju konkurentnost.