Srpski
14
Nov 2021
Svako javno preduzeće mora da ima interne revizije i kontrolne mehanizme koji bi trebalo da obezbede da se ovako nešto ne dešava
„Putevi Srbije”, „Elektroprivreda Srbije” i „Infrastruktura železnica” su načinili nepravilnosti u sprovođenju tendera i napravili štetu od 125,61 milijardu dinara ili oko milijardu evra. Neispravnost u sprovođenju javnih nabavki koje su uočene kod ova tri javna preduzeća predstavljaju oko 97 odsto utvrđenih nezakonitosti u svim javnim nabavkama, navela je Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju o poslovanju za 2020. godinu.
„Putevi Srbije”, nisu sproveli postupke javnih nabavki, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. „Elektroprivreda Srbije” donela je odluke o dodeli ugovora i zaključila sporazume o javnim nabavkama, sa ponuđačima čije ponude su sadržale bitan nedostatak, zbog koga su iste morale biti odbijene kao neprihvatljive. Ovo preduzeće je kako napominju u DRI menjalo elemente ugovora pri čemu za navedene izmene nisu bili ispunjeni uslovi. „Infrastruktura železnice Srbije” u postupku revizije nije dokumentovalo da su procenjene vrednosti javnih nabavki, zasnovane na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i slično, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke.
Od Uprave za javne nabavke Ministarstva finansija nismo dobili odgovor da li su i kako kontrolisali raspisivanje i sprovođenje nabavki u pomenutim preduzećima.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, objašnjava da se u izveštaju državnog revizora o poslovanju „Puteva Srbije” za 2018. i 2019. navodi da je ovo preduzeće bez tendera nabavilo dobra, usluge i radove (na održavanju i zaštiti puteva, kao i održavanju instalacija) u iznosu od 51,3 milijarde dinara, a da nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. To je prema njegovim rečima najdrastičniji i najveći pojedinačni vid nepravilnosti. Nenadić naglašava da od kada DRI kontroliše poslovanje „Putevi Srbije”, uvek se ponavlja ista neispravnost – nabavka bez tenderske procedure.
– Revizori dolaze naknadno, gledaju podatke koji se odnose na prethodnu godinu i tu više ne postoji mogućnost da se bilo kakva šteta spreči, već samo da se utvrdi da je ona nastala. Zato je ključno da funkcionišu mehanizmi kontrole pre nego što dođe revizor. Svako javno preduzeće mora da ima interne revizije i kontrolne mehanizme koji bi trebalo da obezbede da se ovako nešto ne dešava. Zapanjujuće je da se tako očigledne povrede zakona događaju, a da to niko nije unutar same firme sprečio ili makar prijavio. Trebalo bi da se vidi da li postoji odgovornost ne samo menadžmenta nego i Nadzornog odbora. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su nabavke „Puteva Srbije”, „Infrastrukture železnica” i EPS-a nelegalne, zato što su vršioci dužnosti direktora u nezakonitom statusu. Svima je istekao mandat i ugovore koje potpisuju su ništavi – objašnjava Nenadić.
Sa druge strane, dok se ova preduzeća nedomaćinski ponašaju kada je reč o nabavci robe i usluga, država neka od njih obilato subvencioniše. „Putevi Srbije” su 2019. dobili subvencije u iznosu od 18 milijardi dinara, a godinu su završili sa gubitkom od 16,85 milijardi. Prošle godine su finansirani sa 26,4 milijarde dinara, pa su zahvaljujući državnoj pomoći 2020. završili sa profitom od 5,14 milijardi.
Iz Fiskalnog saveta u oceni oktobarskog rebalansa budžeta za 2021. navode da subvencije za drumski saobraćaj snažno rastu (skok od gotovo 40 odsto u odnosu na aprilski limit), a ova pozicija i dalje ostaje nedovoljno dobro objašnjena. Subvencije u oblasti saobraćaja rastu za 11 milijardi dinara – prirast sa 31 milijarde iz aprila na 42 milijarde iz oktobra. Reč je o novcu koji se prebacuju „Putevima” i „Koridorima Srbije” kako bi se nadomestio nedostatak izvornih prihoda ovih preduzeća za obavljanje zakonskih nadležnosti.
– Tokom proteklih nekoliko godina iz resornog ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture više puta je ukazivano na potrebu za ubrzanjem reformi u putarskim preduzećima, jer su u njihovom poslovanju evidentirane neefikasnosti (između ostalog i u tenderskim procedurama i zastarelim ugovorima o održavanju) koje ukupne troškove ovih preduzeća uvećavaju preko realnih potreba. Imajući u vidu da se deo njihovog poslovanja direktno pomaže novcem poreskih obveznika, smatramo da bi budžetska dokumentacija morala jasnije da to razloži i opiše – napominju iz Fiskalnog saveta.
Budžetom za 2022. predviđene su subvencije za drumski saobraćaj („Putevi” i „Koridori Srbije”) u iznosu 19,7 milijardi dinara, a za železnički saobraćaj 17,7 milijardi. Podsticaji za sva četiri železnička preduzeća ove godine iznose 17 milijardi dinara i uvećani su u odnosu na originalni budžet za oko tri milijarde.
Uprkos subvencijama od 14 milijardi dinara železnička preduzeća ostvarila su ukupan negativan rezultat od skoro pet milijardi u 2019. Ta situacija je zbog pandemije pogoršana u 2020. kada su sva četiri železnička preduzeća ostvarila gubitak od oko 5,5 milijardi. Sudeći po iznosu subvencija, ne očekuje se da će i ovu godinu bolje završiti.
„Elektroprivreda Srbije” sa druge strane ne dobija dotacije i ona je 2020. prema podacima APR-a bila najprofitabilnija kompanija u Srbiji. EPS je zaradio 12,88 milijardi dinara. Dobit je bila čak tri i po puta veća nego prethodne godine.
Država ne subvencioniše ovo javno preduzeće ali garantuje za njihove kredite.
Nenadić kaže da situacija u kojoj javna preduzeća sa jedne strane dobijaju subvencije, a sa druge nezakonito troše novac i sprovode nabavke čini problem vidljivijim.
– To da li će preduzeće dobijati subvencije zavisi od mnogo faktora. Čak i preduzeća koja ne dobijaju sredstva iz budžeta imaju pomoć od države na posredne načine kroz davanja garancija za kredit za koji se često zna da ga neće nikada vratiti, nego da će biti plaćen iz budžeta. Imamo situaciju da su firme profitabilne, a posluju neracionalno. Profitabilne su jer imaju neku vrstu monopola. Svakako da bi subvencije mogle biti manje kada bi se ovim preduzećima upravljalo domaćinski – zaključuje Nenadić.