U više od polovine postupaka javnih nabavki podneta samo jedna ponuda

U Srbiji je u protekle tri godine prosečno podneto 2,5 ponuda po postupku javne nabavke – što ukazuje na to da je konkurencija u Srbiji ispod evropskog proseka, koji iznosi preko tri ponude po postupku javne nabavke, navodi se u analizi koalicije Balkan Tender Watch za 2024. godinu.

Zabrinjavajuća činjenica je i da se više od polovine svih postupaka javnih nabavki u Srbiji okonča sa jednom ponudom.

Nabavka opreme za Klinički centar jedan od elementarnih primera loše prakse.

Veliki broj „izuzetaka“ od primene Zakona o javnim nabavkama, postojanje posebnih zakona koji suspenduju primenu zakona u slučaju velikih infrastrukturnih projekata, odsustvo kontrole nad izvršenjem ugovora su neki od brojnih problema koji postoje u sistemu javnih nabavki u Srbiji. Posebno mesto zauzima i nizak nivo konkurentnosti.

„Uzimajući u obzir suštinu javnih nabavki – najbolji odnos cene i kvaliteta – potpuno je jasno da se to može postići jedino učešćem što većeg broja privrednih subjekata u postupcima nabavke roba, usluga i radova“, navodi se u izveštaju i zaključuje da bez konkurencije nije moguće ostvariti svrhu javnih nabavki.

U 2021. godini u 51 odsto postupaka podneta je jedna ponuda, u 2022. godini u jedna ponuda je podneta u 51,62 odsto postupaka, a u 2023. godini u 51,6 odsto postupaka bila je jedna ponuda.

Baš kao što medijalna zarada (zarada koju prima više od polovine stanovništva jedne zemlje) daje mnogo precizniju sliku o kupovnoj moći stanovništva od prosečne zarade, tako i podaci o postupcima sa jednom ponudom daleko jasnije ukazuju na (ne)postojanje konkurencije u javnim nabavkama nego podaci o prosečnom broju ponuda po tenderu, ukazuje se u ovoj analizi.

„Konkurencija u javnim nabavkama u Srbiji je na tako niskom nivou da gotovo i ne postoji“, ističe se u Izveštaju.

Ocenjuje se da je jedan od razloga niskog nivoa konkurencije svakako nisko poverenje u sistem javnih nabavki, zbog činjenice da naručioci često favorizuju određene ponuđače, dok privredni subjekti često učestvuju u nameštanju ponuda.

„Poslednjih godina, jedna od najčešćih formi nameštanja ponuda u Srbiji je podela tržišta, a pored toga, postoje i druge forme dogovaranja ponuda, kao što su fiktivne ponude, rotirajuće ponude ili uzdržavanje od dostavljanja ponude“, piše.

Ograničenje konkurencije od strane naručilaca može se vršiti na različite načine: od postavljanja specifičnih kriterijuma za kvalifikaciju privrednog subjekta, preko „krojenja“ tehničkih specifikacija za unapred određene ponuđače, do načina na koji je definisan predmet nabavke.

Nabavka opreme za Klinički centar primer ograničavanja konkurencije

U izveštaju je data analiza dva očigledna primera ograničavanja konkurencije u javnim nabavkama u Srbiji, uz napomenu da postoje i mnogi drugi slični primeri.

Jedan od primera ograničavanja konkurencije u javnim nabavkama u Srbiji, koji analitičari ističu je situaciju koja se dogodila pri nabavci opreme za Klinički centar Srbije.

Naime, 2021. godine, u okviru projekta „Rekonstrukcija četiri klinička centra u Srbiji“, Ministarstvo zdravlja sprovelo je postupak javne nabavke opreme za potrebe Kliničkog centra Srbije (KCS), procenjene vrednosti od 12 milijardi dinara bez PDV-a.

Predmet ove nabavke obuhvatao je čak 602 različita artikla, od najmodernije medicinske opreme, preko standardne medicinske opreme, do nemedicinske opreme.

Međutim, naručilac nije podelio ovako složen predmet nabavke na više partija, već ga je oblikovao kao jednu celinu – čime je značajno ograničena konkurencija, jer su ponuđači morali da ponude svu traženu robu kako bi mogli uopšte da učestvuju.

„Kako sigurno ne postoji ponuđač koji može da ponudi sve tražene proizvode, niti onaj koji ima licencu za plasiranje svih medicinskih uređaja obuhvaćenih ovom nabavkom, a s obzirom na to da većinu ovih artikala na tržištu nude različiti ponuđači, jedini logičan zaključak bio je da je nabavku trebalo podeliti na partije – što bi gotovo sigurno dovelo do većeg broja ponuda i, posledično, povoljnijih cena“, piše u izveštaju.

Naručilac, odnosno Ministarstvo zdravlja, je naveo da je odluku o jedinstvenom predmetu nabavke doneo vođen principom ekonomije obima i očekivanjem niže ponude, te da je istraživanje tržišta pokazalo da postoji veliki broj potencijalnih ponuđača koji mogu ispuniti zahteve i izvršiti ugovorne obaveze.

„Da je naručilac pogrešio, svakako je potvrdio ishod postupka: podneta je samo jedna ponuda (grupa od devet ponuđača) u iznosu nešto ispod procenjene vrednosti nabavke (11.999.312.969,76 dinara bez PDV-a)“, ukazuje Balkan Tender Watch.

U izveštaju se ukazuje i da je neprikladno kratak rok za podnošenje ponuda u postupku sa ovako složenim predmetom nabavke sigurno doprineo tome da učestvuje samo jedan ponuđač. Kako se dodaje „naručilac je odredio minimalni zakonski rok za podnošenje ponuda – 35 dana od dana objavljivanja obaveštenja o nabavci“.

„U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, pored poštovanja minimalnih rokova, naručioci su dužni da osiguraju da su ti rokovi adekvatni za pripremu prihvatljive ponude, u zavisnosti od složenosti predmeta nabavke“, ukazuje se u izveštaju.

U ovom slučaju, kako se navodi, prihvatljivu ponudu mogli su podneti samo oni ponuđači koji su unapred bili obavešteni o nabavci ili su već učestvovali u sličnim postupcima, pa su bili donekle pripremljeni.

Pored toga, u pokušaju da opravda jedinstven predmet nabavke i minimalni rok za podnošenje ponuda, naručilac se uglavnom pozivao na potrebu da se KCS opremi brzo i u potpunosti sa najboljom mogućom opremom koju jedna tercijarna zdravstvena ustanova mora imati.

„Zato se otvara diskusija da li bi stvarno nakon decenija čekanja na rekonstrukciju zgrade KCS-a i bezbrojnih odlaganja završetka radova, nekoliko meseci kašnjenja uzrokovanih podelom predmeta nabavke na partije predstavljalo problem – posebno imajući u vidu da bi takav postupak sigurno rezultirao opremom boljeg kvaliteta, po nižoj ceni“, piše u izveštaju.

Srbija je otvorila pregovaračko Poglavlje 5: Javne nabavke, još u decembru 2016. godine kao deo pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, ali osam godina kasnije i dalje ne ispunjava kriterijume za privremeno zatvaranje ovog poglavlja.

Iako su prognoze u to vreme o zatvaranju poglavlja bile veoma optimistične, nažalost, danas se čini da je Srbija dalje od ispunjavanja pomenutih kriterijuma nego što je to bila pre osam godina – zaključuje se u izveštaju.