Đurić o rasveti: Ilustracija kako se javne nabavke sprovode u našoj zemlji

Novinarka portala Pištaljka Snežana Đurić izjavila je u Danu uživo da je novi tender JKP "Javno osvetljenje" "ilustracija kako se uopšte javne nabavke sprovode u našoj zemlji".

"Unapred se zna ko će da dobija posao, prave se diskriminatorni uslovi da na svakom tenderu imate samo jednog ponuđača. Godinama unazad, uprkos medijskim kritikama, ta praksa ostaje na snazi, ne menja se, čak se i širi na druge gradove", kaže ona.

Uprkos tome što beogradsko JKP „Javno osvetljenje“ poseduje skupu novogodišnju rasvetu koju je na spornim tenderima kupilo od firme „Kip lajt“ u proteklih nekoliko godina, to preduzeće je raspisalo novi tender za kupovinu osvetljenja, objavio je sajt Pištaljka.

Novim tenderom, kaže Đurić, nabavljaju oko 5.000 lančanica, kako nazivaju svetleća gumena creva, kao i svetleće zavese, što su ukrasi takođe napravljeni od svetlećih creva.

„To je ilustracija kako se uopšte javne nabavke sprovode u našoj zemlji, unapred se zna ko će da dobija posao, prave se diskriminatorni uslovi da na svakom tenderu imate samo jednog ponuđača. Godinama unazad, uprkos medijskim kritikama, ta praksa ostaje na snazi, ne menja se, čak se i širi na druge gradove“, kaže ona.

Vrednost nabavke, kaže, nije objavljena.

„Ono što mi znamo je da je pre nekoliko godina kupljeno na primer 3.000 lančanica i tad je plaćeno 20 miliona dinara, tako da možemo očekivati da će i ove godine ta vrednost biti milionska“, kaže ona.

Dodaje da je oko uslova sporno što „imamo situacija da je Kip Lajt uveden u posao na nelegalan način“.

„Dalji tenderi su takvi da imaju naočigled legitimne uslove, a imamo situaciju da je konkurencija isključena i da se posle svake godine nastavlja saradnja sa tom istom firmom“, kaže ona.

Istakla je da je „ovde situacija da se takvi kriminalni poslovi ne zaustavljaju, bez obzira ko dolazi na vlast“.

„Samo su kontrolni mehanizmi neophodni da se političarima smanji mogućnost da sprovode ovakve nabavke, ovde je Kancelarija za javne nabavke ključna institucija i oni, iako im je zakonom povereno da vode računa o primeni zakona, oni tu svoju kontrolnu funkciju nekako potpuno izbegavaju, čak i kada imaju očigledne primere“, kaže ona.