Srpski
Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi i u ovom regionu mlađe generacije počele da koriste taj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je decenijama bio zapostavljen, kazala je šefica regionalne kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre
„U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom„, rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.
Na značaj žeelznice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.
Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore.
„Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo“, rekla je Negre.
Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.
„Nastavićemo da podržavamo privredu i pored malih i srednjih preduzeća, pomoći ćemo i mikro i tehnološkim startap kompanijama koje inače teže dolaze do finansija. Ideja nam je da damo potporu razvoju inovacija i inicijativa za digitalizaciju društva. Radiće se na završetku Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, pored onih koji su već izgrađeni u Beogradu i Nišu u okviru EIB investicije od 200 miliona evra za nauku i razvoj. Proširenje i poboljšanje digitalne infrastrukture je takođe planirano kako bi se brzi internet uveo u škole širom Srbije“, rekla je Negre.
Po njenim rečima, tehnička dokumentacija za planirane projekte obnove puteva i železničkih pravaca za koja su sredstva već planirana je u različitim fazama pripreme.
„Neki projekti su već u završnoj fazi pripreme, poput izgradnje autoputa Niš-Pločnik, na pravcu ka Prištini, i očekujemo da će se relativno brzo raspisati javna nabavka. Za nove investicije Evropska unija će obezbediti značajne donacije za pripremu tehničke dokumentacije i nadamo se da će to ubrzati i ostale faze. Kako će se to odvijati zavisiće od svih učesnika, pre svega od nosioca projekata, a to su institucije Republike Srbije i nadamo se dobroj i efikasnoj saradnji sa svim partnerima kako bi se što više sredstava koje se nude pod veoma povoljnim uslovima u sklopu sa donacijama plasiralo u narednom periodu“, rekla je ona.
Dodala je da povećanje plovnosti najznačajnijih reka Save i Dunava predstavlja važan projekat jer se nalaze na Panevropskom koridoru.
„Ulaganje od 100 miliona evra, zajedno sa donacijom EU od 14,1 milion, biće upotrebljeno za izgradnju brodske prevoznice kod Đerdapa, meteoroloških stanica i luka duž ovih reka, kao i hidrometereoloških stanica. Sredstva se koriste i za izvlačenje ostataka potopljene flote iz Drugog svetskog rata, koja izranja u vreme niskog vodostaja Dunava u blizini Kladova. Vađenjem preko 200 olupina brodova, ratne opreme i neeksplodiranih mina značajno će se povećati prohodnost ove deonice važne za rečni saobraćaj cele Evrope„, rekla je Negre.
Ukazala je i da je preporuka EIB stvaranje strategije za implementaciju obnovljivih i bezbednih izvora energije, izgradnju bolje digitalne infrastrukture i podršku inovacijama.
„Dalje povezivanje regiona kroz izgradnju drumske, rečne i železničke mreže takođe predstavlja prioritet, kao i poboljšanje zdravstvene i sanitarne infrastrukture koji će dovesti do bolje pripremljenosti za buduće krize.Posebna ulaganja biće namenjena razvoju ruralnih sredina i održivih izvora hrane“, ukazala je Negre.
Sve te inicijative, kako je ocenila, trebalo bi da dovedu do stvaranja transportno, digitalno i energetski povezanog tržišta koje bi se u perspektivi priključilo proizvodnim i distributivnim lancima EU.
„Očekuje se da će time Zapadni Balkan postati jedno od atraktivnijih područja za strana i domaća ulaganja, što bi sve zajedno trebalo da rezultira, konkurentnijom ekonomijom i poboljšanim i inkluzivnim uslovima za zapošljavanje ljudi u ovom regionu i boljim životnim standardom svih koji ovde žive“, rekla je Dubravka Negre.