Prema najnovijem izveštaju, Muzej Jugoslavije je tokom 2022. i 2023. godine napravio značajne rashode bez sprovođenja postupaka javnih nabavki, iako za to nisu postojali zakonski razlozi. Ukupni iznosi ovih rashoda su 3.405.046 dinara u 2022. godini i 1.547.520 dinara u 2023. godini.
Zakonom o javnim nabavkama (ZJN) propisano je da se za nabavke dobara i usluga čija je procenjena vrednost veća od 1.000.000 dinara mora sprovesti odgovarajući postupak javne nabavke. Uprkos tome, Muzej je u više navrata izvršio nabavke iznad ovog praga, uključujući:
- Nabavku lož ulja: Ukupni troškovi u 2022. godini iznosili su 1.495.058 dinara, a u 2023. godini 1.547.520 dinara.
- Nabavku i montažu ventilatora i uređaja za klimatizaciju: U 2022. godini izvršeni su rashodi u iznosu od 1.909.988 dinara.
Ovi troškovi značajno prevazilaze propisani prag, čime su prekršene odredbe članova 27, 29 i 34 Zakona o javnim nabavkama.
Kako su nabavke sprovedene?
U oba slučaja, nabavke su obavljane na osnovu zahteva za nabavke, bez sprovođenja javnog postupka, a troškovi su plaćani na osnovu računa dobavljača:
- Nabavke lož ulja vršene su od kompanije NIS a.d. Novi Sad.
- Nabavke klimatizacione opreme realizovane su preko dobavljača "Soko inženjering" iz Beograda.
Ove aktivnosti, kako se navodi u izveštaju, nisu opravdano izuzete od primene zakona.
Rizik od zloupotrebe i nedovoljne transparentnosti
Prekoračenje praga i izostanak javnih tendera dovode u pitanje transparentnost i ekonomičnost trošenja javnih sredstava. Dodatno, podela većih nabavki na manje stavke kako bi se izbegla primena zakona je protivzakonita i narušava principe javnih nabavki.
Preporuke za unapređenje
Državna revizorska institucija preporučuje Muzeju Jugoslavije da:
- Planira i objedinjava nabavke tako da predstavljaju tehnički i funkcionalno jasnu celinu.
- Sprovodi postupke javnih nabavki u skladu sa procenjenom vrednošću predmeta nabavke.
- Izbegava praksu koja narušava transparentnost i jednake uslove za sve ponuđače.
Ovaj slučaj otkriva značajne nedostatke u primeni zakona i upravljanju sredstvima javnih institucija.Građani imaju pravo da znaju kako se troši svaki dinar iz budžeta, a ovaj slučaj pokazuje da je nadzor nad javnim ustanovama nužan više nego ikada.