Srpski
Pančevačka "Transnafta", koja ima objekte i u Novom Sadu, dodeljivala je poslove vredne više od 30 miliona dinara firmama bez primene zakona, a i zapošljavala je pojedince bez saglasnosti Vlade.
Ovo i mnogo toga još nalazi se u novom izveštaju Državne revizorske institucije, koja je češljala dokumentaciju o javnim nabavkama i isplatama raznih naknada za 2019. i 2020. godinu.
Sedište ovog akcionarskog društva (nekada javnog preduzeća) je u Pančevu, ali "Transnafta" ima objekte i terminale u Novom Sadu i u Ledincima. Upravo je u poslovima vezanim za Novi Sad otkriveno nekoliko većih nepravilnosti u poslovanju.
Društvo ima generalnog direktora (koji je u Novom Sadu), Skupštinu društva, kao i odbor u kojem sedi predsednik odbora i čak šest direktora za pojedinačne sektore.
Iako ovo akcionarsko društvo ima sopstvenu Strategiju upravljanja rizicima, istu ne uspeva da primeni. To potvrđuju i poslovi koji su neopravdano ugovoreni bez pravilnog tendera, a na kojima su izabrane firme dobile vredne poslove. U 2019. godini je mimo zakona na ovaj način utrošeno 13,25 miliona dinara, a prošle godine 16,84 miliona dinara. Na usluge zaštite od požara nepravilno je utrošen 21 milion dinara, za usluge kontrole kvaliteta sirove nafte 4,82 miliona, a na usluge osiguranja 4,3 miliona dinara izabranoj osiguravajućoj kući.
Za jednu od ovih nabavki "Transnafta" tvrdi da ima opravdanje, a to je osiguranje od požara, posao sa Naftnom industrijom Srbije. Prema aktu koji je MUP izdao 2009. godine o kategorizaciji objekata od ugroženosti od požara, NIS-u i "Transnafti" je data mogućnost da sarađuju na zaštiti od požara, tačnije da vatrogasna jedinica NIS upravlja zaštitom od požara u "Transnafti", što i jeste slučaj još od 1980. godine. To je moguće jer, navode u društvu, ove dve firme čine jedinstvenu celinu.
Međutim, DRI je stava da ovi akti ne mogu da budu dovoljno opravdanje za isključenje zakona iz cele igre i da se zakon mora poštovati.
Sporan je način na koji je "Transnafta" ugovorila 14 poslova, bez da je prethodno obavila zakonom obaveznu radnju - ispitivanje i istraživanje tržišta. Ove radnje sprovode se kako bi se što tačnije procenila vrednost neke nabavke i uštedeo novac, što u "Transnafti" u nekoliko primera nije bio slučaj.
Za javnu nabavku linijskog pumpnog agregata nadležni nisu revizoru imali da prilože nikakvu dokumentaciju o istraživanju tržišta, a kako su pojasnili, procena vrednosti nabavke i celog posla urađena je na osnovu "usmenih razgovora sa predstavnicima firmi". Ovaj oblik "istraživanja tržišta" koristili su u nekoliko navrata, a u slučajevima kad angažuju usluge koje su već imali samo su prepisani podaci iz ranijih okvirnih sporazuma. Ovakve situacije u praksi su odlična podloga za mahinacije.
Najspornija nabavka "Transnafte" odnosi se na dovođenje manipulativnog cevovoda između M i R zone skladišta Ledinci u funkcionalno stanje - društvo je prihvatilo skuplju ponudu, sa kraćim rokom izvođenja radova, a da radovi pritom uopšte nisu završeni. Ugovor vredan 96 miliona dinara dodeljen je "Delta inženjeringu" i Zavodu za zavarivanje Beograd, koji su imali rok da do 30. jula 2019. urade sav posao. To se nije dogodilo i ugovor je raskinut tek 5. maja 2020. godine, nakon što je "Transnafta" shvatila da se situacija na terenu uopšte ne poklapa sa zahtevima iz konkursne dokumentacije. Konačna situacija izdata je na iznos od 43,8 miliona dinara.
Revizor je konstatovao da "Transnafta" na portalu javnih nabavki nije objavila procene vrednosti nabavki za 2019. i 2020. godinu jer je nadzorni odbor odlučio da to bude poslovna tajna. Međutim, ova odluka zapravo nije u suprotnosti sa zakonom.
Kako je ustanovio državni revizor, "Transnafta" je prošle godine zaključila ukupno osam ugovora o privremenim i povremenim (PP) poslovima sa četiri osobe, a po tom osnovu je isplaćeno 2,70 miliona dinara. Međutim, ovi angažovani radili su duže od 120 radnih dana, što je protivzakonito - PP poslovi ne mogu da traju duže od 120 dana.
Na pitanje revizora zbog čega su angažovani ljudi koji su na poslovima ostali duže od dozvoljenog perioda (i za taj angažman dobijali plate), u "Transnafti" su poručili da je prošla godina "bila specifična zbog pandemije virusa COVID 19", da je većina društava i državnih organa radila otežano i da su se "zbog toga navedeni poslovi morali nastaviti ili završiti novim angažovanjem".
Zanimljiv je način na koji je ovo društvo u rad za stalno primilo dve osobe, a bez pisane saglasnosti Vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje. Društvo je prvobitno dobilo pisano odobrenje Komisije za tri osobe (za samostalnog inženjera za transport, spoljnog operatera i električara), ali ne i za preostale dve pozicije na kojoj je planirano zapošljavanje ljudi s visokom stručnom spremom. Za te dve osobe je Komisija, kažu u "Transnafti", dala usmenu saglasnost, ali koja nije bila dovoljna da se zasnuje radni odnos.
Revizor je ukazao nadležnima u društvu da moraju da imaju pisane saglasnosti za svoje zaposlene, a "Transnafta" je ove godine uspela da pribavi saglasnost za ukupno pet upražnjenih radnih mesta - troje je primljeno za stalno, a dvoje kao pripravnici.
Još jedna nezakonitost u postupanju odnosi se na čelne ljude u ovom društvu. Naime, kako je konstatovala DRI, predsednik i članovi nadzornog odbora na funkcijama su bili duže od 22 meseca, što zakoni ne dozvoljavaju. Takođe, v.d. direktora "Transnafte" više od šest meseci posle prestanka mandata obavljao je funkciju, što je protivzakonito jer v.d. mandat ne može da bude duži od godinu dana.
Ovo društvo sada ima 90 dana da otkloni sve nepravilnosti i da podnese odazovni izveštaj revizoru.