Srpski
08
Jul 2021
U Srbiji je u javnim nabavkama u 94 odsto slučajeva cena glavni kriterijum, u Hrvatskoj u samo 1,17 odstoUkupna vrednost javnih nabavki prošle godine u Srbiji bila je 3,1 milijarda evra, a u proseku za svaku od njih bilo je tek 2,5 ponude, što je daleko ispod evropskog proseka.
U isto vreme tokom 2020. cena je bila glavni kriterijum prilikom odabira ponude u 94 odsto slučajeva, a poređenja radi u Hrvatskoj je cena presudna u tek 1,17 odsto slučajeva.
Ne bi li pokušali da odgovore na pitanja zašto je tako malo ponuđača u Srbiji i kako uticati na to da kvalitet bude veći, NALED je u saradnji sa USAID, Ponuđačima Srbije i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju organizovao da jul bude mesec javnih nabavki, a tom prilikom napravljeno je i istraživanje o tome koliko su građani, ali i sami učesnici u ovom procesu upoznati kako javne nabavke kod nas funkcionišu.
Tako je svaki drugi građanin priznao da ne zna gotovo ništa o javnim nabavkama, ali više od 80 odsto pristalo bi da se izgradi manje kilometara puteva, ukoliko bi bili kvalitetniji, ili nabavi manje vozila javnog prevoza, ako manje zagađuju životnu sredinu.
Istraživanje koje je sproveo NALED pokazalo je i da svaki četvrti ponuđač nema poverenje da su postupci pošteni, a skoro polovina ne ispunjava uslove zbog čega ne čudi da većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine.
Većina anketiranih i među građanima, ali i ponuđačima na tenderima rekla je da je korupcija prisutna, više od 70 odsto građana tako misli, i gotovo 60 odsto ponuđača. Među naručiocima, s druge strane, najviše je bilo onih, čak 57 odsto, koji nisu želeli da odgovore na ovo pitanje ili su rekli da ne znaju.
Više od 70 odsto onih koji naručuju javne nabavke reklo je da ne zna ko snosi odgovornost za korupciju u ovom sistemu, građani i ponuđači su za to ponajviše okrivili političko rukovodstvo, potom i naručioce.
Iako ispitivani u sve tri grupe misle da je korupcija najzastupljenija u izgradnji infrastrukture, potom i nabavci medicinske opreme i lekova, kao u uređenju javnih prostora i javnog prevoza, tri četvrtine naručilaca, ipak, nije navelo nijednu oblast.
Upravo smanjenje korupcije, ali pre svega, mnogo veća transparentnost postupaka i veće učešće građana, kao i oštrija kontrola su glavne promene koje bi unapredili poverenje građana u javne nabavke.
Upravo taj nedostatak transparentnosti negativno utiče na konkurenciju, napominje Zlata Đorđević iz Transparentnost Srbija i samim tim broj ponuda je sve manji.
„Tu transparentnost umanjuje to što Vlada direktno ugovora poslove, što se donose posebni zakoni, što je prekinuta praksa objavljivanja konkursne dokumentacije, što je sve više poverljivih nabavki“, rekla je Đorđević.
Ona je naglasila kako je sve više diskriminatorskih uslova, postavljanja minimalnih zakonskih rokova, te da su sve brojnije situacije gde je sporna svrsishodnost, poput onih gde se iznajmljuju automobili, a jeftinije bi bilo da se kupe.
Zakon o javnim nabavkama usvojen je prošle godine, ali umesto da popravi situaciju, ništa se značajnije nije promenilo jer u prvih šest meseci primene novog zakona, 70 odsto tendera je obustavljeno, jer nije bilo ponuda.
„Zakon je trebalo da donese više ponuđača, ali dobar razlog zbog kog ih je malo je i taj što je deo njih informatički nepismen. Javljaju nam se i neki koji nemaju imejl adresu“, rekla je predsednica Ponuđača Srbije Jasmina Marković, naglasivši pritom da je mali broj ponuda doprineo i nedovoljnoj kontroli.
Većina anketiranih i među građanima, ali i ponuđačima na tenderima rekla je da je korupcija prisutna, više od 70 odsto građana tako misli, i gotovo 60 odsto ponuđača. Među naručiocima, s druge strane, najviše je bilo onih, čak 57 odsto, koji nisu želeli da odgovore na ovo pitanje ili su rekli da ne znaju.
Više od 70 odsto onih koji naručuju javne nabavke reklo je da ne zna ko snosi odgovornost za korupciju u ovom sistemu, građani i ponuđači su za to ponajviše okrivili političko rukovodstvo, potom i naručioce.
Iako ispitivani u sve tri grupe misle da je korupcija najzastupljenija u izgradnji infrastrukture, potom i nabavci medicinske opreme i lekova, kao u uređenju javnih prostora i javnog prevoza, tri četvrtine naručilaca, ipak, nije navelo nijednu oblast.
Upravo smanjenje korupcije, ali pre svega, mnogo veća transparentnost postupaka i veće učešće građana, kao i oštrija kontrola su glavne promene koje bi unapredili poverenje građana u javne nabavke.
Upravo taj nedostatak transparentnosti negativno utiče na konkurenciju, napominje Zlata Đorđević iz Transparentnost Srbija i samim tim broj ponuda je sve manji.
„Tu transparentnost umanjuje to što Vlada direktno ugovora poslove, što se donose posebni zakoni, što je prekinuta praksa objavljivanja konkursne dokumentacije, što je sve više poverljivih nabavki“, rekla je Đorđević.
Ona je naglasila kako je sve više diskriminatorskih uslova, postavljanja minimalnih zakonskih rokova, te da su sve brojnije situacije gde je sporna svrsishodnost, poput onih gde se iznajmljuju automobili, a jeftinije bi bilo da se kupe.
Zakon o javnim nabavkama usvojen je prošle godine, ali umesto da popravi situaciju, ništa se značajnije nije promenilo jer u prvih šest meseci primene novog zakona, 70 odsto tendera je obustavljeno, jer nije bilo ponuda.
„Zakon je trebalo da donese više ponuđača, ali dobar razlog zbog kog ih je malo je i taj što je deo njih informatički nepismen. Javljaju nam se i neki koji nemaju imejl adresu“, rekla je predsednica Ponuđača Srbije Jasmina Marković, naglasivši pritom da je mali broj ponuda doprineo i nedovoljnoj kontroli.