Srpski
DRI zabeležila nepravilnosti kod Agencije za lekove i medicinska sredstva
Zaključivanje ugovora sa ponuđačima čije su ponude bile neprihvatljive, nejasna i neprecizna konkursna dokumentacija u kontrolisanim postupcima nabavki, te nesaglasnost oglasa o nabavci sa zakonom bile su samo neke od sugestija koje je iznela DRI nakon izvršene revizije Agencije za lekove.
U jednoj od kontrolisanih nabavki Agencija nije precizirala broj potrebnih radno angažovanih lica, u drugoj nije precizirala posebne dozvole koje ponuđač mora imati kako bi ispunio uslove, u trećoj nije navedeno vreme trajanja okvirnog sporazuma, i tako redom. Čitajući izveštaj DRI mogao bi se steći utisak da bi se svakoj sprovedenoj nabavci ovog naručioca mogla naći određena nepravilnost.
Koristimo ovu priliku da ponuđače podsetimo da je naručilac dužan da konkursnu dokumentaciju pripreme na način da svaki ponuđač može podneti ispravnu ponudu.
Šta to zapravo znači?
Zahtevi i uslovi iz konkursne dokumentacije moraju biti određeni ili bar odredivi, kako bi ponuđači s jedne strane znali tačno šta se od njih očekuje, a sa druge, šta bi bio njihov posao. To znači, da ukoliko Agencija ili bilo koji drugi naručilac u konkursnoj dokumentaciji navede primera radi da ponuđač mora imati dovoljan broj zaposlenih, a da pritom ne navede koji je to broj na ponuđačima je da koriste svoja prava i postave pitanje: koji je to dovoljan broj? Ukoliko naručilac napiše da kadrovi u okviru kadrovskog kapaciteta moraju biti zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme: zašto kada Zakon o radu poznaje i druge oblike radnog angažovanja?
Za navedene manjkavosti dokumentacije koje je DRI pronašla kod ovog naručioca svakako je kriva komisija koja je sprovodila postupak nabavke, ali se postavlja pitanje gde su tu ponuđači i zašto nisu reagovali i postavili pitanje, ili se na drugi način bavili zaštitom svojih prava?
Ovo pitanje posebno se odnosi na situaciju da je Agencija za nabavku Laboratorijskog materijala koja je bila oblikovana u šest partija čak četiri partije dodelila ponuđačima koji nisu ispunjavali sve uslove iz konkursne dokumentacije i nisu dostavili odgovarajuća sredstva obezbeđenja.
Gde su bili drugi ponuđači - učesnici? Šta ih je sprečilo da se bave zaštitom svojih prava?
Uvidom u portal Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon izvršene pretrage donetih odluka utvrdili smo da ovaj naručilac u 2019. i 2020. godini nije imao nijedan uložen zahtev za zaštitu prava!
Upoređujući podatke DRI i Republičke komisije stiče se utisak da bi samo u kontrolisanim postupcima nabavki bilo više od deset potpuno osnovanih zahteva za zaštitu prava, pa je nejasno zašto su oni izostali.
Pred nama je dug put edukacije o pravima i obavezama na strani naručilaca, ali i na strani ponuđača kao ekonomski slabije strane u ovakvim postupcima. Samo poznavanje sopstvenih prava može da dovede do uspeha!