Revizori kontrolišu opštine, ko najviše vara

U 209 kontrola krisnika javnih sredstava u prošloj godini, greške i nepravilnosti koštale su 217 milijardi dinara

Generalni državni revizor i predsednik Revizorske državne institucije Duško Pejović rekao je za RTS da taj iznos odražava utvrđene nepravilnosti i greške u finansijskim izveštajima kod korisnika javnih sredstava.

Greške u finansijskim izveštajima korisnika javnih sredstava najčešće se pojavljuju kod određenih transakcija koje nisu iskazane, manje su iskazane ili su iskazane u većem iznosu, ili kada je pogrešno iskazana organizaciona, ekonomska i funkcionalna klasifikacija, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a generalni državni revizor Duško Pejović.

Teža kontrola većih budžeta

U nadležnosti državnog revizora su i korisnici koji direktno ili indirektno koriste budžetska sredstva.

Pejović kaže da je kontrola najkomplikovanija tamo gde su najveći budžeti i gde su najsloženije organizacione strukture korisnika javnih sredstava.

"Najteži za reviziju je budžet Republike Srbije, budžetski fondovi i budžeti lokalnih samouoprava, posebno grda Beograda, i budžeti najvećih preduzeća", navodi Pejović.

"Greške u finansijskim izveštajima čine, od 217 milijardi dinara, 90 odsto grešaka. Deset odsto nepravilnosti se odnosi na određene aktivnosti koje se rade, odnosno obračuni i isplate pogrešno su isplaćene", objašnjava Pejović i dodaje:

"To je bez pravnog osnova. Isplaćeno je za određenu aktivnost, ali, na primer, opština nije nadležna da takvu aktivnost uopšte isplaćuje. Drugo je što su više obračunate plate. Isplaćeno je tačno znamo kom zaposlenom, ali ne u iznosu kako propis to dopušta".

Pejović navodi da se propusti dešavaju i prilikom javnih nabavki. Određene usluge i dobra se nabavljaju, a da se, kako kaže, uopšte ne sprovodi postupak javne nabavke.

"Imamo siutuaciju da se preuzimaju obaveze iznad dozvoljene aproprijacije. Sve su to nepravilnosti koje nisu potrebne javnom sektoru, koje remete jedan usklađen finansijski sistem i naraušavaju ga", ističe Pejović.

Pored toga što je papirološki problem, generalni državni revizor navodi da nepravilnosti uočene kod korisnika javnih sredstava mogu da stvore potencijalni rizik pojave prevara.

Preporuke za uočene nepravilnosti

Među lokalnim samoupravama koje su dobile negativne ocene u finansijskom izveštaju i izveštaju za pravilnost poslovanja su Blace, Gadžin Han, Ljig, Lapovo.

Pejović ističe da su korisnicima javnih sredstava kod kojih su utvrđene nepravilnosti date preporuke i da očekuje da u odazivnim izveštajima dostave dokaze da su te otkrivene nepravilnosti otklonjene.

"Imamo odstupanja ili propuste koji su fundamentalni, odnosno materijalno značajni, a imamo i slučajeve koji su beznačajni. Na one beznačajne ukazujemo, a ne uvodimo u naše izveštaje, a one koji su materijalno značajni, koji nose već rizik od nepravilnosti, unosimo u naše izveštaje i oni čine iznos o kojem smo pričali", objašnjava Pejović.

Navodi da su za prošlu godinu rada podnete 33 krivične prijave, 18 prijava za privredne prestupe protiv 18 pravnih lica i 262 prekršajne prijave protiv 79 odgovornih lica. Takođe, revizorska institucija uputila je i 48 informacija nadležnim organima.

Neke krivične prijave i zastare, a Revizorska državna institucija nema uvid u njih. Tako je od 263 krivičnih prijava, zastarelo 129 prijava.

"Prema zakonu mi završavamo nadležnost kada je u pitanju krivična prijava onda kada je podnesemo, i zatim je preuzima Tužilaštvo. Nažalost, prema zakonu Tužilaštvo nema obavezu da o ishodu obavesti revizora", ističe Pejović.